Aja odrasta sa svojom majkom na ostrvu Lau. Vesela i bezbrižna, uživa u branju kokosa i spavanju na pesku. Međutim, njen raj je osuđen na nestajanje pod vodom. Dok talasi prete njenoj kući, Aja donosi odluku: nivo mora može porasti, ali ona neće otići sa svog ostrva.
Ajavaska: Proširenje svesti, priča je o Ajavaski, od njenog nastanka u šumama Amazonije, do njene popularnosti kojoj je doprinela religija Santo Daime i dolaska u urbane centre. Kombinovanjem naučnih, religijskih i antropoloških pogleda na upotrebu Ajavaske u savremenom društvu, kao i paralelno sa sopstvenim procesom isceljenja, reditelj Fausto Noro u ovom filmu prvi put pruža holistički i uravnotežen pogled na ovu temu.
Festival će u četvrtak, 1. februara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane otvoriti film “Anselm” Vima Vendersa u 3D tehnici.
Spoj muzike, filma, dokumentarnih snimaka iz nacionalne arhive BFI-a i regionalnih arhiva širom Velike Britanije podsetili su nas na našu vezu sa prirodom i jednih sa drugima. Istražujući i pitajući se šta smo stekli i izgubili u prošlom veku, pruža nam mogućnost da svoju budućnost učinimo lepšom i jednostavnijom za preživljavanje. Maestralna apoteoza iskonskoj, organskoj vezi između ljudi, njihovoj ukorenjenosti u tlo, ostvarena je kreativnim montažnim postupkom asocijacija i analogija kroz manipulaciju arhivskim materijalom koji otkriva do sada neviđen pogled sa one strane nepatvorene ljudske slobode, paganske i razuzdane radosti života.
Autoportret je tapiserija snimaka prikupljenih sa nadzornih kamera širom sveta u poslednje četiri godine. Istkan kao poema, film putuje iz trenutka u trenutak, počevši od smrznute olujne zime, do topljenja proleća, bujne letnje žege i konačno propadanja i hlađenja jeseni: svitanja zime. Autoportret pokazuje iskreno zavirivanje u čovečanstvo koje je odabralo da se dokumentuje – sve ove kamere postavljene prvenstveno u kapitalističke svrhe, u cilju zaštite "vlasništva", ali daju lepotu i istinu – usputan portret.
Hiljade beskućnika u Grčkoj doživljavaju socijalnu isključenost. Istovremeno, država ne preuzima odgovornost, kršeći socijalna i ljudska prava. Dok prati živote i probleme troje beskućnika u Atini, dokumentarac istražuje neuspeh države da obezbedi sigurnosnu mrežu i istražuje moguća rešenja.
Kontraverzni fizičar Bob Lazar, jedno je od najpoznatijih imena u svetu NLO-a i razlog zašto nam je poznata tajna Oblast 51. Lazar je stekao status jednog od najistaknutijih "whistle blowera" u SAD. Reditelj Korbel je prva osoba iz sveta filma koja je zakoračila u Bobov privatni život i koji će istražiti njegove tvrdnje uz prikaz retkih i do sada neotkrivenih snimaka. Narator u filmu je Miki Rurke i njegov ležeran, ali sugestivan stil doprinosi utisku dramatičnosti prizora i svedočenja u ovom intrigantnom i uznemirujućem filmu.
Kada se migrantkinja odvoji od svog deteta, kada transrodni vojnik rizikuje da izgubi karijeru, kada su ugrožena reproduktivna i osnovna glasačka prava - pet do sada neopevanih junaka preduzima zakonske mere da zaštiti njihove i naše slobode.
BORBA je inspirativan, emotivan pogled na četiri ključna slučaja i advokate na prvim linijama nemilosrdnih napada na građanske slobode u vreme vladavine Donalda Trampa. Režiseri Elise Steinberg, Josh Kriegman i Eli Despres beleže uspone i padove, uzbuđenje, uspehe i poraze u ovim teškim ljudskim bitkama.
Centralna autobuska stanica u Tel Avivu jedna je od najvećih, ali ujedno i jedna od najtužnijih u svetu. Arhitektonska vizija ove građevine koja je progutala svoje posetioce, pretvorila se u beskrajni lavirint hodnika. Poklon za građane Tel Aviva sada služi kao raj za izbeglice iz celog sveta. Džonatan već 17 godina sprovodi ljude pokazujući im mračnu stranu stanice. Otkriva zajednice koje bi trebalo da ostanu skrivene. Na ovaj način ova građevina reflektuje život društva van svojih zidina.
Godine 2007. Banksi dolazi u Palestinu da slika na zidovima grada. Među umetničkim radovima koje je Banksi sa svojim timom naslikao na ulicama, jedan se posebno istakao. Bio je to Mural izraelskog vojnika I magarca, a koji podstiče bes: jedna je stvar ući na teritoriju i raditi čak i bez uvođenja u zajednicu, ali čitavom svetu ih prikazati kao magarce je nešto neprihvatjivo. Upravo zato lokalni taksista Valid ulazi u grad i uz podršku zajednice, iseca zid koji vređa sa ciljem da ga stavi na Ebay i proda najvećem ponuđivaču.
Ono što sledi je priča o sukobu kultura, umetnosti, identiteta, krađe i crnog tržišta.
Criptopia: Bitcoin, Blockchains i budućnost Interneta duboko zaranjaju u kripto ekosistem i blockchain tehnologiju kako bi otkrili dobre, loše i ružne strane ove kontroverzne industrije, njene glavne narative, sukobe i glavne igrače koji stoje iza nje. Da li se blockchain tehnologija može koristiti za stvaranje novog, pravednijeg, decentralizovanog i necenzurisanog web3.0-a gde možemo da kontrolišemo svoje podatke i zaštitimo svoj mrežni identitet? Ili će se potencijal rasipati dok se mega korporacije ponovo takmiče za dominaciju na ovom novom polju.
Zapanjujuće priče žena rođenih u SSSR-u – pionirki i borkinja - čije svedočenje otkriva njihovo iskustvo u borbi za ženska prava od Revolucije 1917. do danas. Intimno, iznenađujuće, smešno, ekscentrično, bolno i kontradiktorno - Dan žena istražuje živote žena koje žive i opstaju kroz turbulentnu eru istorijskih i društvenih promena i pruža jedinstven uvid u ruski feminizam.
Film Delovi tela prati evoluciju „seksa“ na velikom platnu iz perspektive žene, otkrivajući neprijatnu stvarnost iza nekih od najpoznatijih scena u istoriji bioskopa i slaveći hrabre stvaraoce koji vode put promena.
Doba nevinosti je priča o sentimentalnom obrazovanju: o sinu koji se suočava sa odlaskom od majke i pokušava da utaba stazu svog odrastanja. U doba dece koja su večni adolescenti i ostarelih roditelja, reditelj uranja u svoju intimu i preispituje povezanost sa svojom majkom.
Majka putem interneta saznaje da je njen sin postao gej porno zvezda u inostranstvu. Protagonisti ovog filma su žena vođena bliskošću, ljubavlju i strahom od gubitka sina sa kojim ne deli iste vrednosti i s kojim ima kontakt samo preko fejsbuk poruka i mladić koji pokušava da pronađe sopstveni identitet u surovom svetu porno industrije, a da pri tome sačuva porodične veze. Snažna, univerzalna i emotivna životna priča.
2018. godina je obeležila stogodišnjicu rođenja Nelsona Mendele. On je vodeću poziciju u otporu Aparthejdu u Južnoafričkoj republici zauzeo tokom istorijskog suđenja 1963. i 1964. godine. Osim Mendele, na listi suočavanja sa smrtnom kaznom, našlo se još osam istaknutih ljudi, koji su takođe bili podvrgnuti bespoštenim unakrsnom ispitivanju. Tokom suđenja, južnoafrički režim je odgovornost prepustio tužilaštvu i mirno stajao po strani. Nedavno pronađeni arhivski audio snimci tih saslušanja nas vraćaju u prošlost mučne sudske bitke od pre pola veka, inovativnim rediteljskim postupkom. Izvanredan primer kreativne rekonstrukcije i nadgradnje arhivskog materijala kroz animirane sekvence koje se prepliću sa glavnim narativnim tokom i svedočenjima preživelih, dodaje emocionalnu dimenziju i empatiju sa žrtvama, protagonistima ovog filma.
Nakon otkrića rukopisa, fotografija i filmova kolumbijskog etnografa Gregorija Hernandeza de Albe, reditelj Filipe Rugeles koristi materijal kako bi delimično rekonstruisao ekspedicije ovog etnografa, ali i napravio svoj jedinstveni kolaž koji ilustruje način života starosedelaca i tragičnih nerazumevanja između njih i španskih kolonijalista. Fascinantan film, hibridna vizuelna forma na granici višemedijske umetnosti. Višeslojno putovanje kroz introspektivni svet rediteljevih refleksija sučeljenim sa prizorima koji ukazuju na dramatičnu kolonijalnu prošlost ali i sadašnjost južnoameričkog kontinenta.
Najpoznatiji po svojim ekscentričnim i nekonvencionalnim filmskim izborima, Džoni Dep je možda jedan od najsvestranijih glumaca svog vremena u Holivudu, i Iza kog će ostati zaostavština ozbiljnog, dobro zaokruženog izvođača. Njegova sklonost da često igra ekscentrične likove čije su neobičnosti pogrešno shvatane u društvu učinila ga je jednim od najboljih svetskih karakternih glumaca, sa legendarnim ulogama kao što su kapetan Džek Sperou i Vili Vonka. Od njegovih čudnijih uloga kao što je Ludi šeširdžija u Alisi u zemlji čuda do konvencionalnijih predstava kao što je Džon Dilindžer u Državnim Neprijateljima, Džoni Dep je uspeo da osvoji srca miliona, I postane jedno od najpoznatijih glumačkih imena. Džoni Dep je holivudski kameleon.
Edna je odrasla sa majkom u blizini autoputa Transbrazilijana u brazilskom Amazonu. Svedokinja zemlje u ruševinama koja je izgrađena na masakrima, ona oseća tragove "beskrajnog rata" - rata za zemljište. Na osnovu Edninih sećanja i njenog dnevnika nazvanog „Priča mog života“, film gradi hibridni narativ koji se kreće između realnosti i imaginacije.
Elis u Brestu, Aleksija u Sent Etjenu, Sesil u Kompijenju, Žil u Marseju: četiri od hiljada mladih žena koje osuđuju seksističko nasilje, javno uznemiravanje i mačo agresiju kojoj su svakodnevno izložene. Noću, naoružane belim čaršavima i crnom bojom, oblepljuju ulice porukama podrške žrtvama mizoginije i parolama koje osuđuju femicid. Neke su dugogodišnje feministkinje, druge nikada ranije nisu vodile kampanju – sve su u pobuni protiv zlostavljanja koje je prečesto preplavilo njihove živote. Seksizam je svuda – ali su i hrabre žene svuda!
Ceo svet je to doživeo. Prazne ulice. Ograničeni društveni život. Slušanje novinskih izveštaja o sve većem broju zaraženih i umrlih. Polako vraćanje u normalu tek nakon nekoliko meseci. Prvi ljudi na ulicama i prva šetnja gradom. Zbog proglašenog vanrednog stanja i obaveznih zahteva za karantinom, Fernando je zapeo u Barseloni, a Cezar u Santijagu. Zajedno su stvorili prodoran filmski kolaž od svojih svakodnevnih utisaka tokom dana stagnacije i neizvesnosti, koristeći pisma koja su razmenili između marta i maja 2020. Lajtmotiv njihove prepiske Covid-19, je želja da se slobodno kreću.
Ispričan iz perspektive fiktivne budućnosti, nakon šestog masovnog izumiranja vrsta, ovaj film je zamišljen kao ironičan pregled istorije pokušaja uspostavljanja dugoželjene komunikacije sa pticama. Kroz seriju susreta sa muzičarima i teoretičarima muzike, film postavlja pitanje da li cvrkutanje ptica služi samo biološkoj svrsi ili ima neke poetske kvalitete i/ili utvrđena pravila. Međutim, često apsurdni napor da se otkrije tajna ptičjeg jezika motivisan je ne samo radoznalošću već i uznemirujućom željom čoveka da dominira.
Truman Kapote je bio jedinstvena figura 20. Veka i njegovi romani Doručak kod Tifanija i Hlaknokrvno ubistvo, bile su bestseleri. Sada CAPOTE TAPES donosi novi portret koji oživljava naše razumevanje ovog vitalnog i značajnog pisca. Među otkrićima filma su novootkrivene trake intervjua koje je suosnivač The Paris Review Đžordž Plimpton vodio sa Kapoteovim prijateljima nakon njegove smrti.
Film se snažno zadržava na Kapoteovom poslednjem nedovršenom romanu Uslišene molitve, koji je imao za cilj da razotkrije socijalnu aristokratiju Menhetna nakon što se sprijateljio s njima. Plimptonove trake bacaju novo svetlo na ono što se dogodilo. Protkane su Kapoteovim “ozloglašenim” televizijskim nastupima i pronicljivim intervjuima sa ljudima poput Dika Kaveta i Džeja Meklneneja.
Artur Ču se kroz svoj novi lik bori protiv tamnih sila na internetu kao bloger i kulturni stručnjak. Direktna i dirljiva Arturova borba će trajati sve dok ne shvati da će pozitivne promene u svetu moći da stvori tek kada počne od sebe i pomiri se sa svojom porodicom.
Rediteljka Rebeka Kaufman prati svakodnevni život prosečne grčke porodice koja živi u Atini u trenutku kada su prinuđeni da prodaju svoj stan. Na širem nivou, film je refleksija trenutnog stanja u Grčkoj kao posledica grčke i evropske krize. Hronotopskim postupkom, rediteljka nam kroz neposredan, prisan odnos sa svojim protagonistima, postajući deo njihove svakodnevice, otkriva dramatičan karakter krize koja razara ljudske živote.
Ovo je road movie snimljen tokom jedne godine u moskovskom metro sistemu: dokumentarni film koji se bavi kulturološkim i društvenim problemima savremene Rusije. To je studija sa elementima apsurdističke tragikomedije, bez glavnih likova; portret jednog društva sa svim njegovim radostima i izazovima.
Pogled izbliza na prošlost legendarnog Magnum fotografa Josefa Kudelke, sećanja, njegova razmišljanja o fotografiji, njegov stav o životu i njegovo emotivno putovanje kroz “Ruševine”, njegov poslednji projekat, koji govori o arheološkim ruševinama antičkih gradova mediteranske regije.
Tokom poslednjih 30 godina, di-džej Loran Garnije bio je za miks pultovima bezbrojnih klubova i festivala širom sveta. Njegova karijera opisuje istoriju dens muzike, pomešanu sa dečačkom avanturom. U ovom zarazno nostalgičnom dokumentarcu, Garnije i druge žive legende dens scene vode nas uz pumpanje taktova kroz tri decenije haus muzike.
U fjordovima Farskih ostrva kitovi se i dalje love svake godine, a kilogrami, a kilogrami mesa se distribuiraju među ostrvljanima. Krvave scene izazivaju su negodovanje u međunarodnim medijima. Sa nožem u ruci, stanovnici Farskih ostrva ukazuju na licemerje onih koji osuđuju kitolov, ali zatvaraju oči pred metodama industrije mesa. Kada aktivisti za životinje putuju na Farska ostrva da demonstriraju, dolazi do sukoba. Sa trezvenim i pronicljivim okom za za suprotnost, reditelj Vensan Kelner beleži sukob bez biranja strana.
Uprkos tome što je voleo svim srcem, Luj Armstrong nikada nije priznao svoju ćerku. Danas, 50 godina nakon smrti ovog muzičkog genija, ćerka koja se zaklela na život u tajnosti prekida svoju tišinu učestvujući u pisanju scenarija za ovaj iznenađujuć i uzbudljiv dokumentarac.
Godine 2011, nakon volontiranja u područjima pogođenim cunamijem u Japanu, života sa emigrantima u zimskim noćima Pariza i vremena provedenog na albanskim Prokletijama, protagonista se vraća u mesto u kojem je odrastao da bi boravio pored oca koji je u terminalnoj fazi bolesti. Četiri priče snimljene su u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice; fenomen virdžine; ljubav između sestre i brata koji ima trajno ostećenje mozga i poslednji dani njegovog oca u terminalnoj fazi maligne bolesti. Kroz ove četiri priče protagonista promišlja večna pitanja; o stvarnosti, istini, potrazi za domom, sećanjima i ljubavi.
Film o Majklu Hačensu, međunarodno poznatog pevača INXS -a, složenog i stidljivog čoveka koji je veći deo svog života proveo u očima javnosti, retko otkrivajući svoje istinsko ja. Retki arhivski snimci i intimni uvidi prijatelja, ljubavnika, porodice, kolega i samog Majkla Hačensa prikazuju njegov život od početka njegove lošeg porodičnog bekgraunda do vrhova rok zvezde i pada nakon što je nakaza u Kopenhagenu ozbiljno uticala na njegov život i sposobnost da se nosi sa svojim ličnim i profesionalnim životom. Dugometražni dokumentarac je napisao i režirao Ričard Lovenstejn, režiser većine muzičkih spotova grupe INXS.
Radnja filma Moj drug Tomi prikazuje istinitu priču o 40-godišnjem muškarcu Tomiju Liju (Tommy Lee) koji živi sa veoma strogim i religioznim roditeljima iz Koreje. Tomi nikada nije kuvao, bio na ljubavnom sastanku, poljubio devojku, ne poseduje račun u banci. Kada njegov najbolji prijatelj Nem odluči da Tomija odvede na epsko putovanje otkriva se čitav svet napetosti, strahova i trauma iz prošlosti.
Radikalna introspekcija i filmski dnevnik koji nas vodi u srce bučnog indijskog grada i života zarobljenog u plitkim vodama. Nadareni umetnik, Nagnath zvani Nagastyle, počinje svoje putovanje da ostvari svoj san na osnovu beleški u svom dnevniku. Njegove nade u kreativno filmsko stvaralaštvo brzo zamenjuju beskrajne rutine ranih jutara, duga putovanja u prepunim autobusima i sedenje u neinspirativnoj kancelariji. Kriza postaje tema, film postaje možda sredstvo terapije, ali pre svega studija otuđenja koja se služi direktno, nefiltrirano, s potpunom iskrenošću i svakodnevnicom.
Na predsezonskom fudbalskom slavlju u malog gradu u Ohaju, dogodio se gnusan zločin koji je privukao nacionalnu pažnju: igrači voljenog srednjoškolskog fudbalskog tima napali su tinejdžerku i dva ključna počinioca su kažnjena. Ali ono što je pokrenulo mnoga pitanja u vezi sa slučajem jesu dokazi otkriveni od strane Aleksa Godara, blogera koji se bavi kriminalom. Uznemirujući sakriveni sadržaj sa interneta pokrenuo je buru emocija i otkrio tajni dogovor tinejdžera, profesora, roditelja i trenera da zaštite napadače i diskredituju žrtvu.
Nakon pada aviona 2016. na putu ka Medeljinu, Kolumbija, gde je trebalo da odigraju prvi finalni meč Kupa Južne Amerike nastradali su igrači brazilskog kluba Šapekoense. Tim i grad su bili podeljeni oko toga kako treba da se nosi sa tragedijom. Da li se usresrede na održavanje uspomene na pale ili da krenu dalje? Trojica preživelih igrača otkriće svoju stranu priče.
Naš zvuk ilusturuje sposobnost muzike da nam u ovom kritičnom trenutku ulije nadu i hrabrost, dozvoljavajući nam da tugujemo i budemo iskreni. Snimljen tokom dva meseca u pet zemalja usred pandemije COVID-19, ovaj revolucionarni film definiše magiju muzike u epskoj proslavi nade, humanosti i jedinstva.
Više od 35 godina Sovjeti šire svoj geopolitički uticaj na afričkom tlu humanitarnom pomoći obojenom marksističkom ideologijom. Do 1991. godine, neki od najboljih filmskih radnika ove zemlje poslati su da zabeleže „slavno napredovanje“ socijalizma u Africi. Sovjetski savez se raspao i „socijalizam“ je postala ružna reč. Rusija je, boreći se sa ekonomskom krizom, izgubila sav politički interes u Africi. Ipak, hiljade kilometara arhivskog filmskog materijala i dalje postoji.
“Neka vrsta raja” je film o najvećoj američkoj zajednici penzionera pod imenom Villages - velike, samostalne utopije smeštene u centralnoj Floridi. Iza vrata ove fantastične zemlje okružene palmama, film prikazuje snove i želje male grupe stanovnika sela - i jednog uljeza - koji nisu u stanju da pronađu sreću u unapred “upakovanom” raju zajednice. Upečatljivo snimljen i brižljivo komponovanih kadrova, ovaj dokumentarni film nudi istovremeno surov i nežan i nadrealni pogled na beskrajnu potragu za pronalaženjem smisla i ljubavi u završnom činu života. Producent filma je proslavljeni reditelj Daren Aronovski.
Film koji odgovara na jedno pitanje: Da li je ikako moguće zvati se Džejms Bond? Film prati istraživanje muškog identiteta kroz živote, ličnosti i avanture različite grupe muškaraca, pravih muškaraca širom sveta koji dele isto ime - Džejms Bond.
I pored urođene mane i nedostaka šaka i stopala, Miška uspeva da postane višestruki šampion za paraolimpijsku reperezentaciju u alpskom skijanju. Usled spleta okolnosti, Miška bude optužen za krađu, njegova karijera je ugrožena, ali dobija poslednju šansu da se vrati u tim i izbori se sa svojim nedostacima. Ova lična borba biće najveći izazov sa kojim se ikada suočio.
Troje mladih pronalazača osnovaca učestvuju u državnom takmičenju programiranja satelita na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Oni prolaze u finale takmičenja, a rezultat toga je da njihova neverovatna postignuća koriste astronauti u orbiti.
Dve milijarde godina ispred nas, buduća rasa ljudi našla se pred izumiranjem. Gotovo sve što je ostalo na svetu su usamljeni i nadrealni spomenici, koji svoju poruku prenose u divljinu.
Predstave rata je američki dokumentarni film iz 2022. godine koji istražuje uticaj Pentagona i CIA-e u oblikovanju holivudskih i televizijskih scenarija, koristeći Zakon o slobodi informacija za dobijanje unutrašnjih državnih dosijea.
Decenijama nakon njene prerane smrti, život princeze Dajana i dalje se doživljava kao misterija, glamur i moderna bajka koja je pošla naopako. U potpunosti napravljen od arhivskih snimaka i bez retrospektivnih glasova, ovaj dokumentarac omogućava da se priča o princezi naroda ispriča kao nikada ranije.
Dok Iv Sen Loran, jedan od najvećih modnih dizajnera, skicira modele svoje poslednje kolekcije, iza kulisa, Pjer Berže organizuje seriju dogadjaja da bi od modne ikone stvorio savremeni mit. Smeštena u modnu kuću u periodu od 1998. do 2001, kamera dokumentariste Olivijea Mejrua snima duo Loran-Berže. Intrigantan pogled iza kulisa modne industrije, otkriva takođe i međuljudske odnose I pravu prirodu njenih protagoniista, skrivenu od pogleda publike.
Matija Štifanić je dvanaestogodišnjak, koji se, iako pripada “novoj” generaciji razlikuje od svojih vršnjaka, jer želi da se suoči sa jednom pričom iz prošlosti. Njegova prabaka je Milka Menjak Štifanić, koja je kao partizanka dospela u Aušvic prvim ženskim transportom (7. juli 1943) sa teritorije Nemačke okupacione zone u Srbiji. On nije imao priliku da je upozna, ali je zato imao priliku da pročita njene memoare...
Od septembra 1973. godine, nakon vojnog udara generala Pinočea, italijanska ambasada u Santjagu prihvatila je stotine i stotine tražilaca azila. Film Santjago, Italija govori o tom dramatičnom periodu, tokom kojeg su italijanske diplomate pružile spas velikom broju izbeglica.
Svetski poznata pevačica Sezarija Evora u novom i intimnom dokumentarcu. Uz dosad neviđene snimke i uvide u život pevačice, film prati njenu borbe i uspeh. Rediteljka koristi arhivske snimke, koncerte, intervjue i slike kako bi prikazala ženu koja je ostala verna sebi i nikada se nije odrekla nezavisnosti. Ostala je u ožiljcima zbog svoje problematične mladosti, a na pitanje novinara koji je njen najveći san, odgovorila je: „Ne verujem u snove, pitajte me nešto drugo!“
Izgaranje, beskrajni sastanci i šarene post-it beleške sa praznim marketinškim frazama oteli su smislen rad. Kako smo stigli dovde? Zasnovan na priručniku za sabotaže razvijenom tokom Drugog svetskog rata, zabavan i duboko uznemirujući film Džona Vebstera pokazuje kako je savremeni rad postao čudovište koje proždire samo sebe – i sve ostale oko sebe. Ne gubeći iz vida ljudski danak sistemu, film direktno govori o trenutnoj agendi o tome kako i koliko zapravo treba da radimo. I na sreću svih nas, rešenje zapravo postoji. U srcu filma sedimo sa grupom uspešnih poslovnih ljudi koji se okupljaju da podele svoje priče o izgaranju – i kako su napredovali u životu. Većina ljudi će bez sumnje moći da se poveže sa velikim delom „Srećnog radnika“ i da se dobro, preko potrebno nasmeje tome kako je došlo dovde.
Da li zaboravljamo one najbolje među nama zato što nas podsećaju da je moguće ostati svoj kada vremena očekuju da budeš nečiji? Film o vremenu i životu čovjeka koji je mogao da ujedini ono što je danas nepomirljivo. Film o „ocu“ srpskog vajarstva Sretenu Stojanoviću. Dete pravoslavnog sveštenika. sevičar po ubjeđenju. Patriota po rođenju. Revolucionar po genu. Mladobosanac, rusofil , pariski đak, srpski nacionalista, levičar, krajišnik, akademik, moderni tradicionalista...
Eksperimentalni hibrid dokumentarnog filma i fikcije u kojoj mladi ljudi od 15 do 22 godine koji dolaze iz različitih okruženja učestvuju na audiciji za ulogu mladog Nikolaja Čaušeskua sredinom 1930-ih godina dok pokušavaju da pronađu motivaciju iza njegovih postupaka.
U Karakasu, u Venecueli, gradu sa nezapamćenim brojem ubistava, Tupamarosi su za jedne predstavljali modernog Robin Huda, a za druge, nasilnike s druge strane zakona čija je deviza bila oko za oko. Uz nezapamćen pristup ovim kontroverznim pobunjenicima, reditelj Mark Markovic, beleži sedam burnih godina u životu Alberta „Čino“ Karijasa, bivšeg gerilskog borca i vođe Tupamarosa, koji se istakao nakon što je Ugo Čavez postao predsednik Venecuele. Nakon što je optužen za pljačke banaka i ubijanje policajaca, Čino odlučuje da odbaci svoju gerilsku reputaciju i prihvati Čavezovu socijalističku revoluciju koja je obećala da će osnažiti siromašne slojeve stanovništva.
Žil Karon bio je na vrhuncu svoje karijere briljantnog fotoreportera kada je nestao u Kambodži 1970. Imao je samo 30 godina. Kroz svoje ikonične fotografije i praznine između njih, ovaj film, konstruisan poput istrage, ima za cilj da obnovi prisustvo fotografa, predstavi nam njegov specifičan ugao posmatranja i to kako je uspeo da za tako kratko vreme prati svaki sukob visokog intenziteta svoga vremena.
Mlada Melati Vijsen (18) poslednjih šest godina se bori protiv plastičnog otpada koji razara njenu zemlju, Indoneziju. Cela jedna nova generacija sprema se da popravi svet. Širom sveta, mladi se bore protiv klimatskih promena, za ljudska prava, slobodu izražavanja, društvenu pravdu i pristup obrazovanju i hrani. Oni nose sa sobom talas promena. Melati kreće na putovanje oko sveta da upozna svoje vršnjake.
Grupa časnih sestara grčke pravoslavne crkve želi da izgradi manastir na strmoj i opasnoj planini koja se nadvija nad fjordom u zapadnoj Norveškoj. Gradonačelnik u njihovom projektu vidi priliku da se privuku turisti, ali časne sestre će morati više da se potrude da ubede lokalno stanovništvo da podrži njihov projekat.
Legenda rvanja “Sick” Nik Mondo osvrće se na svoj mučan život, njegovo nasleđe i uticaj koji ima na mlađu generaciju profesionalnih boraca. Jedan od najznačajnijih protagonista tzv. Death match scene, Mondo nas vodi kroz bizaran svet borbi u ringu ali i predistoriju svoje životne opsesije kroz niz situacija na ivici .
Biblioteka Jejl univerziteta otvorila je svoje VHS odeljenje i prikazala istoriju ovog globalnog medija. Zabavni portret mitske kasete prikazan je kroz putovanje od istoka ka zapadu i obratno, a osvrt na osamdesete godine prošlog veka kao perioda koji je definisao naš svet takođe je istaknuti deo dokumentarca VHS Revolution.
Vreme za odlazak je film o ocu čiji se sin koji živi u Nemačkoj razboli i vraća se u Tursku da živi sa ocem u kolibi na planini. Otac se sprema za njegov povratak, ali sin umire i otac žali što nije imao kontakt sa njim dok mu je sin bio u zatvoru zbog narkotika.
Vizuelno i zvučno putovanje u poetsku i konstruisanu sliku italijanskog pevača Luča Dala. Ovaj dokumentarac predstavlja neispričanu naraciju o svetu ovog umetnika, kroz reči njegovog vernog menadžera Tobija i njegovog prijatelja iz detinjstva Stefana Bonaža. Film meša biografiju i istoriju, stvarnost i maštu, kako to prikazuju pronađeni snimci, javni i privatni, zvanični i amaterski.
Žan Pol Gotje - jedan od najpriznatijih i najboljih modnih dizajnera čuven je po svojim upečatljivim i subverzivnim kreacijama. Ali ove sezone, nije u pitanju ni haljina ni parfem, već raskošna Modna revija Nakaza. Prateći sve što se dešava iza scene, film Žan Pol Gotje: Frik i Šik prikazuje izuzetno ambiciozne dve godine stvaranja Gotjeovog glamuroznog kabarea koji će gledaoce uvesti u ekscentrični i često provokativni svet ovog jedinstvenog genija.
"Novosađanin Branko Ivatović bio je jedan od najboljih snimatelja jugoslovenske kinematografije.Taj sjajni direktor fotografije snimio je mnoštvo značajnih domaćih filmova i televizijskih ostvarenja, radio je i u inostranstvu, a njegov bogati i raznovrsni snimateljski opus ostaće trajno zabeležen kao vredan doprinos istorijatu jugoslovenskog filma druge polovine dvadesetog veka."
"Priča o Baronu Johannu Albrehtu von Raisvicu, majoru Vermahta, inače arheologu po obrazovanju, koji je za vreme 2. Svetskog rata bio zadužen za čuvanje srpske kulturne baštine (muzeja i spomenika) u okupiranoj Srbiji. I on ih je sačuvao, u uniformi majora Vermahta. Кako kaže naš scenarista i narator „Кoliko od Nemaca, toliko i od Srba“.
Još jedna od tema i još jedna ličnost o kojima u školi ništa nismo učili."
Film „Zašto smo kreativni?“ je projekat reditelja Hermana Vaskea, koji je tokom 30 godina svoje karijere snimao najintrigantnije svetske umetnike i velike umove današnjice koji su se usudili da odgovore na krucijalno, nimalo naivno i lako pitanje - „ZAŠTO SMO KREATIVNI?“. Venders, Tarantino, Marina Abramovic, Mandela, Dalaj Lama, Bono, Anđelina Žoli, Kitano, Emir Kusturica su samo neki od učesnika. Reditelj nam predstavlja neposredan, spontan odnos sa svojim sagovornicima, koje je neretko snimao u sasvim neformalnim situacijama i netipičnom, opuštenom okruženju.
Kakve veze mogu postojati između ljudi koji žive toliko daleko jedni od drugih, ali su ujedinjeni istom traumom? Film istražuje ovu temu prateći svakodnevni život ljudi koji su pobegli od ratova na Balkanu, u Siriji i Abhaziji i koji, iako se nalaze usred ničega, dele jaku volju da nastave svoju potragu.
"Životinja” je dokumentarac francuskog reditelja i aktiviste Sirila Diona, o dva tinejdžera, Beli i Vipulanu, koji obilaze svet kako bi se sastali sa naučnicima i aktivistima, a deo su generacije koja je uverena da je njena budućnost u opasnosti. Oglašavali su alarm iznova i iznova, ali ništa se zapravo nije promenilo. Zato su odlučili da se pozabave korenom problema: našim odnosom sa živim svetom.
Tokom izuzetnog putovanja, oni shvataju koliko su ljudi duboko povezani sa svim ostalim živim vrstama."
Serbian 
English